(807 svega rijeci u ovom textu)
(1865 Puta Citano)   

ZAGRLJAJ PUNOG SRCA

Odustao sam od stopanja auta jer se svaki cas pojavljivala vojna policija pa nisam htio rizikovati da me jos vrate u kasarnu . Dosao je napokon i neki stari razdrmani autobus pa sam se ubacio nekako samo sam cekao kada ce naici neko malo vece brdo pa da moramo izaci jos i pogurati ali eto dimio se cadio puhao i ipak se nekako kotrljao. Nije bilo mjesta za sjesti ali ni stajanje mi nije bilo tesko – isao sam kuci.  Presjeo sam opet u onaj stari razdrmani voz sa drvenim klupama sto staje kraj svake bandere , mislim da su ga jos posudili da snime film winetu prvi dio i vratili sa isprikom da im je prespor.

Bilo kako bilo ali kad sam se jos uspio ubaciti u normalan voz bilo mi je vec lakse. Sreca ovaj puta nebi toliko pijanaca , bila je tu samo jedna stara baka. Nosila je dvije kokosi na pijacu da proda , a bas mi je bilo zao , unuk joj je imao rodjendan uskoro pa je htjela da mu nesto za rodjendan kupi . imala je jedno osamdeset godina .

Pricala je kako joj je muz skoro umro pa zivi sama , eto taj unuk je jedini obidje ,a djeca su je skroz zaboravila. Nema prihoda skoro nista nego prodaje jaja i ponekad koju kokos pa se nekako prezivi. Kad je izlazila navalila je da uzmem jednu jabuku , kaze sama je ubrala. Imao sam u dzepu jednu zvijezdu petokraku reko ponesi je unuku mozda se obraduje i tek onda cu primiti jabuku. Izasla je placuci kako ce joj se unuk obradovati kad mu zvijezdu da .  mahala mi je dok je voz polako kretao kao da se poznamo oduvjek . u meni se nesto skupilo pa mi je pravo bilo nesto tesko – stotinu ljudi stotinu sudbina.

Oko tri sata poslije ponoci voz je dosao u Banja Luku .  Izasao sam na prazan peron , ali punog srca . napokon sam dosao u moj grad .nekako sam se osjetio jacim i sigurnijim , moj san se polako ostvarivao. Gradski autobus je otisao a i neide tako cesto , nema druge nego torbicu na rame pa pjeske 3 kilometra.  Priblizavam se kuci i vidim svjetlo jos gori . srce je poslo brze da udara i tad sam vidio jednu siluetu da proviruje kroz prozor , neko me jos uvijek ceka.

Silueta se umiri za momenat i odjednom nestade sa prozora.  Jos uvijek su se zastori ljuljali na prozoru kad se moja Alma pojavila na vratima.  U momentu stade kao da jos nevjeruje ocima , ali samo za trenutak , napravi par koraka naprijed dok joj je kosa leprsala kao da se trudi da je prestigne potrcala je i ja je doceka u zagrljaj. Noc tamna bez mjesecine , zagrljaj punog srca , tisina , samo sapat blagog povjetarca.  I da sam htio da je pustim nebi uspio , uzeo sam je u narucje , glavu mi je stavila na rame i unio je u kucu.

Oko cetiri sata ujutro je bilo kada sam dosao. Daniel je cvrsto spavao . Prisao sam tiho krevetu i poljubio ga. Malo se samo promeskoljio okrenuo se na drugu stranu i nastavio spavati. Nismo ga htjeli buditi neka bude iznenadjenje ujutro kad ustane. Prvo sto sam tada radio je da poskidam sve sa sebe od uniforme da uskocim u kadu tople vode i obucem civilku.  To je bio dozivljaj nakon sest mjeseci opruziti se u kadi . U vojsci su bili samo tusevi i ne uvijek sa toplom vodom . Pet minuta tople vode pa me onda iznenadi hladan tus , onaj ko se zaboravi pa ostane malo duze bude pravo rashladjen.

Taman sam se lijepo okupao  kad je citavu kucu ispunio miris kafe . Moram reci da jos takvu nisam popio , sto se kaze dize iz mrtvih. U vojsci nisu imali neku posebnu kafu , nego su mjesali jos neke dodatke pa smo je pili , ali ovo sad je bilo za neopisati. Sada sam se nekako osjetio laksi , slobodan i zadovoljan.

Alma me cekala sa vecerom . Cijelo vrijeme nije mogla da se smiri i da jede dok nisam dosao.  Gledao sam je kako slatko vecera i uzivao u svakom njenom pokretu  , kao kad se neki naporan posao zavrsi a onda se sjedne i ima sta da se vidi. I da nema nista za veceru bilo bi mi dovoljno samo da je gledam. Nisam mogao dosta jesti , valjda od umora ali mi je srce bilo puno.

Cetrnaest dana sam imao predsobom , iscekivanje je proslo , iskoristicemo ih kako najbolje moze ali bez plana onako spontano da se predamo zivotu.

Svanjiva polako , novi dan se budi............