(793 svega rijeci u ovom textu)
(1212 Puta Citano)   

MOJI SNOVI KAO KULA OD KARATA

Probao sam civilnu odjecu po ko zna koji put i ogledao se u kupatilu , ma stvarno mi dobro stoji a i kosa ce brzo izrasti pa cu opet biti normalan za pogledati. Ove cipele me malo zuljaju ali izdrzace u putu , a poslije mi je svejedno . Jos samo sedam dana  pa je ruzan san prosao.

Skoro u isto vrijeme trebali smo nas petorica da izadjemo iz vojske pa smo se dogovorili za veceras da malo proslavimo. Posto nismo imali u cemu prokljucati vode za kafu smislili smo mali aparatic da nam malo pomogne.  Zelio bi samo jos prije nego sto objasnim o cemu se radilo da upozorim svakoga ko ovo bude citao da nepokusava to probavati kod kuce jer je opasno po zivot.

Uzeli smo dvozilni kabl koji je sluzio za daljinsko paljenje mina a namotan je bio na roli. Jedno dva metra smo odsjekli i ogolili sve cetiri kraja. Izmedju dva zileta se stave dva dugmeta kao izolator.  Na svaki se prikljuci jedna faza zice a druge dve se uguraju u uticnicu .  Jedna plasticna posuda se napuni sa vodom i uguraju se zileti . Voda prokljuca za deset sekundi i eto kafa gotova.  Jos jednom da upozorim nepokusavajte ovo kod kuce jer je opasno po zivot.

Dugmad su odsjekli sa nekog kaputa od mlade vojske pa je jadnik na postrojavanju sutradan morao na licu mjesta dvadeset sklekova napraviti . Bilo mi ga je malo zao ali sta cu , kafa je bila dobra a mi smo sada stara vojska.  Neko je jos donio ruma  pa smo malo u kafu sipnuli .  Da pravo kazem neki su malo sipnuli a neki su svaki cas sipkali . Malo kasnije navece morao sam dvojicu stalno da smirujem da nepjevaju tako glasno jer ako nas uhvati dezurni oficir negine nam par dana zatvora ili kakvo dobro ribanje na raportu.  Zatvor ko zatvor nije bio toliki problem koliko saznanje da se za toliko dana produzuje vojni rok.

Jednoga nismo mogli umiriti nikako jer se bio bas napio. Ne zato sto ide kuci pa se raduje nego zato sto smo mi svi pricali kako nas neko ceka kod kuce a zaboravili smo da on nema nigdje nikoga. Odrastao je po domovima bez oca i majke i nikog od rodbine nije poznavao , ako ih je uopste bilo.

Svi smo usutili kad je poceo plakati. Ovde je nasao toliko prijatelja a kad dodje kuci ceka ga prazna tisina.  Imao je jednog psa i njega je morao dati na cuvanje komsiji.  Javljeno mu je da pas nije htio niodkoga uzeti komadic hrane , stalno je cvilio , povukao se u sebe i jedno vece se otrgao i pobjegao. Iduci dan su ga nasli pred ulazom njegove kuce , na pragu je uginuo.  Falili su mu otac i majka , zudio je za jednim zagrljajem , tako je zelio kao mali da ga neko pomoluje po kosi i kaze sine moj.  Sve sto je imao u zivotu bio je taj cuko i eto umro je od tuge za njim.

Svi smo zasutili , okrenuo se prema prozoru dok su mu se ramena tresla od placa.  Metar osamdeset visok , devedeset kila je u njemu – plakao je kao malo dijete.

Razmijenili smo adrese i telefone , malo smo ga umirili i nekako smjestili na spavanje. Tisina se uvukla u coskove. Legao sam i ja ali nisam mogao dugo zaspati. Zao mi je bilo tog ponosnog grmalja otvorenog srca.

Ujutro dodje dezurni i kaze porucnik te zove. Odsjekose mi se noge i pomislih da nas je neko odao sinoc. Usao sam kod porucnika i on mi procita naredbu komande da se ukida sluzenje vojnog roka od jedanaest mjeseci  i  da se ukida status hranioca porodice. To je znacilo da i ja moram dvanaest mjeseci ostati u vojsci.

Kad mi to rece njegova kancelarija me poce pritiskati i jedva sam cekao samo da izadjem na cisti zrak. Pa zasto bas sada a ne za par dana, pitanje bez odgovora , kako da bas mene to potrefi .....

Morao sam javiti Almi nekako , moji snovi se srusise kao kula od karata. Vratio sam se u spavaonu i sjeo na krevet . Ako imamo dusu i ona moze boliti onda je to bilo to . Sada nije vise bilo sest dana nego trideset i sest opet , dugo je to brate za jedno napaceno srce..........dugo je........