(757 svega rijeci u ovom textu)
(1345 Puta Citano)   

LIJEPO JE OPET BITI KOD KUCE

Voz polako usporava , pocinje da koci , stizem u Banja Luku.  U putu sam imao dosta presjedanja i pauza pa sam imao vremena da se javim i da im saopstim kada otprilike dolazim. Sada upravo provirujem kroz prozor voza da vidim gdje su , jer da su tu to nisam ni sumnjao. Pokusavao sam pogledom pronaci jednu crvenu pelerinu i njenog vlasnika .  Tu je sigurno i jedno malo potrckalo sto skakuce u mjestu , ali vjerovatno se sad popeo u narucje da bolje vidi.

A ovaj voz koci pa koci , nikako da stane , nebi covjek povjerovao da to moze toliko da traje dok se nezaustavi.  Gledam kroz prozor vagona i pretrazujem po gomili , ja sta je naroda ko da se nesto dzaba dijeli.  Sreca da od silne guzve niko nije podletio pod voz ali eto napokon zaustavi se polako i on ko da se umorio od silnog kocenja. Tada sam ugledao crvenu pelerinu i moju Almu u njoj.  Kao sto sam i ocekivao  Daniel se popeo na ruke i gleda lijevo desno ali na pogresnu stranu. Poceo sam mahati sa obe ruke nebi li me ugledali.

Tada su nam se pogledi sreli.  Alma okrenu Danielu i pokaza u mome pravcu , masu obadvoje.  Guram se prema izlazu iz voza , nije bio problem jer nikakvog prtljaga i nisam imao osim ovo odjece na meni. Eto sto ti je nas narod niko ih i neceka ali hoce da budu prvi na izlazu .  Sto je jos gore eto neka zena hoce sto prije da se popne navoz a ponijela neku pletenu kosaru pa se poprijecila na ulazu. Mi bi kako izasli ali nemozes ti od nje i kosare maknuti , boji se pobjece joj voz valjda. Progurah se nekako pored nje i izadjoh na peron.

Vidim kako Daniel silazi i trci prema meni.  Prvo sto je rekao – jel neces nikad vise ici u vojsku.  Neko mu je rekao da se kasnije mora ici u rezervu. On to nije dao ni spomenuti i  sad ja moram cim dodjemo da njegovim kolegama objasnim da me rezerva uopste nezanima. Zatrcao se  , rasirio obe ruke i skocio na mene.  Uhvatio sam ga ispod pazuha i podigao u visoko u zrak , to mu se svidjalo . Spustio sam ga na rame pa me zagrlio sa obe ruke i nepusta. Dani eno mace tamo lijevi , nemice, eno cuke desno , nereaguje , samo me zagrlio cvrsto i nepusta.

Pogledam malo dalje stoji Alma , gleda nas , blagi osmjeh joj se ocrtava na punim usnama. Oci joj se zarosise i jedna suza krenu niz obraz.  Krenuli smo jedno prema drugom kao da je neki nestvarni san u pitanju. Jeli moguce da je i taj dan povratka dosao .  Gledam je i jos mi je ljepsa , jos mi je draza nego ikada , jos vise je volim i zelim kraj sebe .  Zagrljaj , jedan dugi poljubac , kao da vise nikog nije bilo oko nas. Nista vise nisam cuo , nista me vise nije interesovalo.  Opet  smo skupa to je najvaznije.

Obrisao sam joj suzu sa obraza i privukao je rukom oko struka i poljubio je u obraz , u usta ,u obraz .......  kad odjednom cujemo  heeeei , heeeeei  a ja , to se Daniel odjednom pobunio i skrenuo paznju na sebe. Pogledali smo ga oboje , nasmijali se bas od srca , zagrlili ga. Tako zagrljeni ostavili smo zeljeznicku stanicu iza ledja. Polako smo krenuli kuci , a Daniel nije stajao sa pitanjima. Jel sad ostajes za stalno , veceras spavas samnom , kuda ode ovaj voz , hocemo se sad igrati , kako... kada... zasto.

Tek sam tada primjetio da je i kod nas snijeg pao ali nije uopste bilo zima za jedan februar. Kad nam je u srcu toplo nije nista vise vazno , nije nista drugo bitno. Zagrlio sam svoja dva lopova cvrsce i krenuli smo kuci a sta ce nam zivot sutra donijeti , vidicemo. Nadam se manje bola, tuge i rastanaka.

Na momenat sam stao i okrenuo se oko sebe, Alma i Daniel upitase – sta je bilo.

Udahnuo sam punim plucima zrak . 

Lijepo je opet biti kod kuce