(881 svega rijeci u ovom textu)
(1181 Puta Citano)   

PROHUJALO SA VIHOROM

U vikendici smo proveli tri dana bez brige , u igri , u smijehu u pravoj snjeznoj idili. Obicno sam ja bio taj koji je prvi ujutro ustajao.  Ovo moje dvoje mangupa je bilo umjece probuditi rano ujutro , skoro nemoguce ali sa par trikova je uspjevalo i meni do podne da ih pokrenem nekako.  Lozio sam vatru ujutrio sa zadovoljstvom , to sam uvijek volio raditi i posmatrati kako se rasplamsava.  Malo pustim da se soba ugrije a i nije bilo tesko jer je bila jako mala i onda podjem sa ritualom budjenja za svoje dvoje lopova.

Stavim nam vodu za kafu i onda je isprzim , da dobro ste procitali isprzim nam kafu a ne iskuham jer je onda mirisala bas nezaboravno. Napravim caj za Danijela i malo sacekam dal ce ko da reaguje , naravno niko se nemice.  Naspem solju kafe i prinesem blizu Alme koja jos uvijek cvrsto spava.  Kafa se pusi i mirise a ja je polako pirim u pravcu Alme .

 Obicno se podje polako meskoljiti , malo se okrene nastranu , jos se malo promeskolji a onda me pogleda jos pospanim ocima.  Protegne se rasiri obe ruke pa me zagrli , e to je i bio najopasniji dio budjenja da se kafa neprospe ali uspjevao sam nekako na srecu .  Sa Danielom je bilo puno lakse , samo viknem da se sav snijeg otopio i on je vec skocio na noge i trlja oci.

Naravno mozete vec zakljuciti da sam ja ujutro bio taj koji je prvi morao prokrciti put do bunara , a sta da se i kaze nemoze se zenu i djecu poslati na tako vazan zadatak pa su se obicno njih dvoje slagali da ja to treba da uradim. Jos kad nato dodam da sam prvi ustajao i da mi je voda trebala za kafu i caj sve vam je jasno.  Morali smo da pazimo na Daniela jer ako ga nema samo dve minute odmah sam morao da ga uhvatim kraj ledenica da ih nelize i da ga utjeram u kucu. Lizati ledenice to mu je bilo zadovoljstvo sladje od lizala.

Na Almu sam morao posebno paziti kad god smo bili napolju i prolazili ispod nekog drveta.  Obicno je ona prva prosla pa ako je na grani bilo puno snijega povuce granu tako da snijeg srusi namene. Kad sam htio da ustanem onda je tek pustala zapetu granu. Neznam sta da kazem da li je bilo za mene interesantnije snijeg za vrat ili grana u lice, kako kada  , moram priznati.  Tada sam obicno skakao iz snijega pa je poganjao a mali Daniel je vikao za nama uhvati je tata uhvati i skakutao u mjestu. Snijeg je bio dubok i nije bilo ni lako bas trcati kroz njega.

Stizao sam je i obarao u snijeg dok je ona vikala , nemoj samo snijeg zavrat trazi sta hoces.  Reko jedan poljubac nebi bilo lose i da obecas da neces nikada vise to sa granom ponoviti .  Sve je obecala i poljubac je bio ali nismo jos ni stigli do vrata kad me je grudva pogodila u ledja.  I to je bubnula bas dobro a Daniel vice mama je nisam ja , Alma crce od smijeha i onda sve ispocetka.

 Mnogi kazu , nebudi dijete , nemoj da izvodis , ali u ovim danima mogu samo reci da smo se igrali bas kao prava djeca i da mi je to pravo prijalo.  Lijepo je nekada i ponasati se kao djete bez razmisljanja , brigu na veselje sto se kaze. Naivno i bez zla u ocima iskoraciti pred zivot i prepustiti se malim ludostima koje ti normalno nebi nikada pale na pamet.

 Odrasli cesto zaborave da su i oni nekada bili djeca i onda zivot postaje jedna pozornica obaveza i briga , jedna ulica bez kraja u kojoj je svaka naredna kuca ista kao i ona prosla. Najcesce tako i ostane do kraja zivota , a rjesenje je tako jednostavno jer nije sve prohujalo sa vihorom.  Potrebno je samo stati i osvrnuti se , sjetiti se , sjetiti se da sam i ja nekad lizao ledenice , dolazio kuci prljav i mokar , sakrivao nestasluke , da sam i ja nekad bio djete.

Kao sve sto je lijepo u zivotu tako su i ti dani brzo prosli . Vratili smo se kuci gdje me je vec cekala obavijest da se moram vratiti na posao. Pored toga pisma bilo je jos jedno gdje me obavjestavaju da imaju potrebu za tehnicarima i ako sam zainteresovan da se javim na razgovor. Pa gdje se neces obradovati , to je bila vijest godine , napokon svoj posao mogu da radim. Dobio sam posao u kontroli obracuna sa vecom platomi boljim uslovima za rad.

Nema vise nosanja greda na sesnaesti sprat , istovaranja cementa , sad sam zaduzen za kontrolu gradjevinskih normi.  Jedan san se ostvario ali da sam znao sta ce me cekati nikada ga nebi prihvatio.

Jedan san se ostvarivao  a drugi ce poceti da se rusi  .........

LINK ZA KOMENTARE: