Dobro Dosli Irmin.com
      Registruj Se Home  |  Topici  |  Downloads  |  Vaš Account  |  Forum  |  Radio Stanice  |  Pošalji Tekst  |  Objavljeno  

  Glavni Menu
New Page 1 · Set As HomePage
Home

Ne Ljuti Se Covjece
RealInvaders
Flash Igrice
HangMan
Horoskop
Chat

Forums
GuestBook
Privatne Poruke
Preporucite Nas
Mali Oglasi

Pošalji Pricu
Price - Poemi - Ljubav
Dosad Publicirano
Ljubavne Staze
Ljubav & Snovi 
Tamo Gdje Ljubav Pocinje
Placem Bez Suza


Magazini & Novine
Radio & TV links
Bosanske Stranice
Radio Stanice


Vaš Account
Registrujte Se
Zaboravljena Pass

Downloads
WallPapers
Irmin Script v2.0

Top 10
Web Links
Pitanja/Odgovori
Contact Me

Statistike
Lista Clanova

MP3 Shop
Partneri Sitea




  Radio Stanice
RADIO UZIVO

· Radio Kalman
· Radio M
· Radio BM
· Radio Slon
· Radio TNT
· Radio Kameleon
· Radio Juzni Vetar
· Radio TopFM
· Radio OK
· Radio Dobre Vibracije
· Radio Bihac

· Ostale Radio Stanice


  Ko je Online ?
Login Ovdje:

Nickname:
Password:

Members List Clanstvo:
Zadnji Clan: bihcafe
Svega Clanova: 49566

Trenutno Online:
Gosta: 59
Clanova: 0
Svega: 59


Vi niste registrovani. Mozete se registrovati ako kliknete ovdje

  BiH Stampa/TV
štampa

  Dnevni Avaz
  Oslobodjenje
  BH Dani
  Sabah
  Ljiljan
  Bosankse Novine

Dnevne Vijesti
RTV BiH - Dnevnik
Hayat Dnevnik

Dnevnik BH Radija 1

ZAR JE MORALO DA BUDE TAKO....ZAR JE VAZNO KO JE KRIV-29

(976 svega rijeci u ovom textu)
(1558 Puta Citano)   Za Printanje




ZAR JE MORALO DA BUDE TAKO...ZAR JE VAZNO KO JE KRIV

ZAR JE MORALO DA BUDE TAKO...ZAR JE VAZNO KO JE KRIV

 

 

Dani su se nizali , prolazili u nepovrat.  Ja sam radio svoj posao isao kuci i vracao se.  Alma je bila kod kuce i cuvala Danijela. Posao za sebe sa gimnazijom nismo ni ja ni ona mogli naci bilo je pravo nemoguce. Za jednog gimnazijalca koji je sve petice imao nije bilo lako posmatrati kako to sve nista nevrijedi u normalnom zivotu. Sve te ocjene , sve te pohvale , sva ta prva osvojena mjestana takmicenjima i diplome  , sve je to bilo nista u realnom zivotu , jedna zabluda bez kraja.

 

Kada sam radnim danom dolazio kuci navece nekako je atmosfera postajala drugacija.  Nesto je lebdilo u zraku , nesto opasno , nesto prijetece ali nisam jos znao sta. Par puta sam pokusavao da okrenem temu na tu stranu ali bezuspjesno.  Sutnja , tisina ,  napeto kao pred buru a nista se nedogadja , samo taj osjecaj necega u zraku sto mi se uopste nedopada.

 

I pored moje malo vece plate , to sto sam donosio svakog prvog u mjesecu nije bilo dovoljno i uvijek nam je falilo do prvog.  Obicno sam tada svracao do svojih roditelja koji su mi bili usput do kuce , da kazem na pola puta. Kao obicno trpali su mi svega da ponesem pa sam se vracao kuci sa punim kesama. Tako smo sastavljali kraj sa krajem . Do kuce sam morao svaki dan da dva autobusa promjenim i ukoliko se desi da prvi malo zakasni onda nestizem na drugi i pola sata moram cekati.

 

Tako se dogodilo i ovaj puta , pola sata kasnim i dolazim kuci sa dve pune kese , ma ruke me zabolile. Nisam posteno ni usao u kucu kad se probi oblak sutnje i sasu se namene.  Gdje si dosada , sta mislis da cu ja citav dan cekati natebe i tako sam citav dan sama ovde , poce plakati. Gledam ja sta je sad bilo.  Objasnjavam da je autobus u pitanju , neslusa i samo me odguruje od sebe i  vice pusti me na miru.  Kao sto obicno biva za svadju je potrebno dvoje , pa reko ako nemoramo jesti do prvog nemoram ja ni ici nigdje i tegliti ove kese pa cu navrijeme biti tu.

 

Sta me briga i zatebe i za tvoje , stize odgovor , i te kese baci ih u smece , meni je dosta svega. Cega svega rekoh , jedna moja rijec , jedna njena rijec i posvadjasmo se kao nikada dotada.  Sve sto je dosada bilo sve je u momentu zaboravljeno.  Sve lijepo je odjednom postalo tako daleko . Idem na posao dolazim kuci ili sutnja ili svadja , neznam jeste li i bili u takvoj situaciji gdje postepeno i nemate zelje da se vratite kuci jer znate sta vas ceka.  Kad ostanem sam razmisljam da trebamo popricati i polako porazgovarati , a kad dodjem kuci par uvreda i onda ispocetka.

 

Kako je to cudno kad se dvoje svadjaju , nijedno nece da popusti a oboje su ubjedjeni da su upravu. Dolazim kuci i odmah sa vrata dobijam par rijeci , jel ti lijepo na poslu , ostani tamo kad ti se toliko svidja .  odgovor size bez razmisljanja , sto tebi smeta moj posao , zar nevidis da nam je ipak sada lakse  , koliko toliko.  Ti imas posao ovde imas roditelje nas dvoje ti nismo nista vazni , stize odgovor od Alme i opet se razvi svadja.

 

Toliko sam cekao taj posao i sada kad ga imam dodjose problemi.  U ljutnji sam joj rekao da cu napustiti i taj posao ako joj je to toliki problem. Na to sam dobijao odgovor netice je se mogu odsada da radim sta god hocu , eto kako ti razmisljas , onda nemamo dovoljno za zivot , mislis li ti na ovo dijete...  reko jel hoces da napustim posao ili neces i sta uopste hoces na sto se rasplaka i ode  , nema vise razgovora, da iskocim iz koze. Sve u svemu tih mjesec dana dozivio sam i spakovan kofer ispred vrata i bokal hladne vode na glavu , kad se nisam bas sokirao od ledene vode i onda ona crce od smjeha a ja se razljutim pa nju napadnem , ma pravi mali rat je to bio.

 

U tim trenutcima mi je bilo dosta svega , jednostavno puna kapa sto se kaze. Isli smo polako na put bez povratka , na put kojim idu mnogi sto se vole a nepopustaju. Svako od nas ima svoj ponos i svoje cinjenice koje su puka istina i nista drugo vise nije vazno. Poslije jedne takve svadje – razisli smo se.  Reko ako se tako nastavi nemozemo vise ovako skupa. Kaze sta me briga ,idi ako ti se nesvidja , hoces da ti kofer spremim. Naravno ja odgovaram netrebas to ja i sam znam i eto dogodilo se bas ono sto nie trebalo , razisli smo se.

 

Ja sam otisao kod kolege dok sebi sta drugo nenadjem a Alma i Daniel su ostali u stanu.  Moram reci da mi je stvarno bilo dosta svega i trebao sam samo malo mira i tisine.  Zvala me je telefonom u firmu , dolazio sam na razgovor ,ti si kriva – ti si kriv, opet je bila svadja , opet se ponavljalo isto. Nakon sedam dana moji su mi roditelji predlozili da dodjem kod njih a Alma se sa Danielom vratila za Derventu.

 

Ono sto drugi nisu mogli da nam urade to smo sami sebi uradili. Imao sam kratki predah imao sam tisinu ali i jedno srce koje boli , zar je moralo sve tako da bude.... Zar je vazno ko je kriv....

 


Kako do knjige – klikni ovde

Ostavi komentar - klikni ovde
  

[ Nazad na 1. Tamo gdje ljubav pocinje by dado1605 | Index Sekcije ]


:: Home :: Downloads :: Pošalji Text :: Vaš Account :: RadioStanice :: Forums :: Objavljeno ::


Web site powered by PHP-NukeApache Web ServerPHP Scripting Language
PHP-Nuke is Free Software released under the GNU/GPL license.
All logos and trademarks in this site are property of their respective owner.
The comments, poems, stories and other texts are property of their posters.
All the rest © 2000 - 2011 http://www.irmin.com sPaMME@irmin.COM


Page Generation: 0.060 Seconds