(941 svega rijeci u ovom textu)
(1235 Puta Citano)   

SAN JEDNE LJETNE NOCI

Ustajem i okrecem se oko sebe. Gledam i predio mi je jako poznat , jedna livada , trava upravo ozelenila , puno nekog cvijeca i jedan bas lijepi suncani dan. To mi je sve odnekuda jako poznato kao da sam vec jednom tu bio ali neznam otkuda. Sa desne strane ugledam jednu staru kucu. Ulazim unutra kad ono u sobi za stolom moj kolega iz vojske pije kafu sa mojom bakom. Kao da se malo oboje prenuse kada me ugledase pa se iznenadise otkud ja iznenada. Kaze moj kolega evo nasli smo se i nas dvoje opet pa malo kafendisemo.

Onda mi nekako prostruja kroz glavu da on nije uopste ziv pa ga upitah kako je to moguce , dali ja to sanjam ili sta je u pitanju. Morao sam da svratim da ti kazem da izvadis trokut iz jastuka rece mi kolega. Kakav trokut upitah ga.  Bas u tom trenutku ubaci se baka sa opaskom da snekim mora popiti kafu kad je vjecito sama i pita me zasto ja nenavratim malo jer ona i tako i tako nece jos dugo ziviti pa da se malo ispricamo. Ma tu nesto nestima i nije mi jasno kakve su to rijeci tu se nesto dogadja sto nerazumijem. Bi mi malo previse jer nisam nista razumio a nisam se mogao ni probuditi nego dobijem zelju da sto prije izadjem odatle.

 Izlazim napolje brzo i iza kuce ugledam Daniela kako se igra. Trci za loptom i vice hajde da se igramo okrenuo se meni i mase. Nevidi kamen pred sobom. Pokusavam da viknem , necuje me , da potrcim ali su mi ruke i noge tako teske jedva ih pomjeram. Daniel upada koljenom na kamen – krv.  Nemogu glasa da ispustim iz sebe. Spoticem se nanesto i padam padam.

Probudio sam se u krevetu sav oznojen. Polako gledam oko sebe da se snadjem i dodjem sebi. E bas me umori ovaj san bolje da nisam ni lijegao. Ali tako je sve stvarno izgledalo i kada sada razmislim znam da sam nesto slicno vec jednom sanjao u vojsci. Pet sati je ujutro vikend. Neide mi san vise na oci . Danas odoh do vikendice da malo izluftiram jer me otac zamolio da to uradim. Kad malo razmislim produzicu i kod bake malo na kafu. Nisam je odavno posjetio a i lakse mi je kad sam sa nekim manje cu da razmisljam.

Vikendica je na pola puta Banja Luka - Prnjavor a baka je u Prnjavoru pa cu ja to u jednom cugu taman da me prodje dan. Izlazim u selu iz autobusa. Zadnji puta sam ovde bio po snijegu sa Almom i Danielom. Gledam u prazno dvoriste a smijeh tadasnjih dana mi odzvanja u usima. Dolazim do vrata i kao da ocekujem da me grudva iznenadi i bubne u ledja , nista. Ulazim u kucu i vjetar sjecanja me opet zapljusnu. Smijeh igra , gledamo zvijezde zagrljeni u noci…..  odjednom tisina.

 Prokleta tisina zar moze tako teska biti. Ma kakvo zracenje nije trajalo ni pet minuta morao sam izaci napolje. Prodjoh kraj gitare na zidu. Izlazim napolje . tu smo lozili vatru , tu smo …  ma nemogu vise dalje. Zaklucavam sve i odlazim do autobuske stanice. Odoh odmah za Prnjavor da sa bakom kafu popijem .

Dosao sam kod stare bake. Uvijek je sama bila pa se obradovala kad sam navratio.

U drugom svjetskom ratu su joj cetnici zaklali muza pa je ostala sama sa petoro djece. Bila je snajderica , sila je dan i noc i izvela na pravi put svepetoro. Djeca su se razisla i eto sada samuje i obraduje se kad god joj neko pozvoni na vrata. Ispricao sam se sanjom i popismo i kafu kad mi spomenu kako je sanjala sinoc neki cudan san. Ma reko i ja sam pa sam se cak i oznojio , nasmijasmo se skupa.

Kaze ona meni da sam sinoc ja bio ovde u njenom snu i skupa smo pili kafu , eto kako se nasluti nekada u snu. Ma ja reko dogadja se da nanekog mislis i eto bas taj naidje. Upravo tako kaze ona ali je sanama bio neki covjek koga nikada u zivotu nisam vidila napolju se cula vriska djece u igri iako ih u mome dvoristu nikada nema. Tu kao da me nesto presjece. Reko taj covjek sto si ga sinoc sanjala jel znas kako izgleda. Opisao sam joj moga kolegu iz vojske i potvrdila mi je da je to bas taj covjek. Pa reko kako ces sanjati nekoga koga uopste neznas.

Samo je klimnula ramenima , ali kaze u snu si ti tako brzo istrcao napolje da sam se probudila. Tada mi se noge odsjekose. Upitah je koliko je sati bilo kad se probudila. Ma pet sati je bilo rece ona dosipajuci kafu u fildzan. Nisam joj rekao da sam i ja to isto sanjao a kako i da joj kazem sta mi je u snu rekla , to nisam mogao. Kroz glavu mi ide nastavak moga sna – Daniel. Upitah je mogu li se posluziti telefonom. Ma samo izvoli ko da si u svojoj kuci znala je reci.

Zovem Almu telefon zvoni i niko se nejavlja. Osjecam nesto nije u redu.  Zovem opet i opet nista. nemir se uvlaci u mene neki strah neko predosjecanje. Spustam slusalicu i samo rekoh – bako cujemo se sada moram ici , moram brzo za Derventu kod Alme i Danijela. Sad sam siguran da nesto nije u redu. Izletio sam iz kuce i skoro trceci krenuo prema autobuskoj stanici……………