(1060 svega rijeci u ovom textu)
(880 Puta Citano)   

SAM KAO TUGA U OVOJ NOCI BEZ KRAJA

Auto je ostao na popravku , radnici su otisli autobusom pet dana kuci a meni se natovario pored tog pokvarenog auta i nadzorni organ. Nema kad drugo nego samo sutra i to bas ono sutra kad bih i ja mogao malo kuci da odem. Kad i njega otkacim onda ce mi ostati samo jos jedan dan da budem sam kao tuga. Za jedan dan mi se i neisplati ici jer treba osam do deset sati voziti u jednom pravcu popiti kafu i vratiti se.

Cuo sam se sa Almom telefonom. Prvi puta nakon mjesec dana treba da idem kuci i nedade se. Kaze da Daniel nevjeruje da necu doci pa stalno visi na kapiji.  Tek mi sada nesto pade napamet , pa mozda kapija i skripi zato sto se on nikada neskida sa nje. Da mi je bilo do smijanja nasmijao bi se bas od srca ali ovako je bio samo jedan gorki pokret na usnama koji je licio na osmjeh.

Poslije telefoniranja nisam imao volje nizasta nego sam opet krenuo prema svome doku. Napolju je opet bura bjesnila i na neki nacin kao da je moje raspolozenje ocrtavala. Nekako mi je tada prijao taj bijes kao da je moj vlastiti. Napolju nigdje nikoga a ko bi i setao po ovom vremenu kad ni kisobran nepomaze. Imao sam nekakvu kapu ali je i ona mokra vec odano bila. Sam sam na ulici i sto se kaze nemoze se ni pas viditi tako je lose vrijeme. Kisa pada horizontalno. Moram se vracati polako jer osjetim da mi je i potkosulja vec mokra.

Na drugom kraju ulice ugledam poznatu siluetu , moj cuko kao da je znao ili osjetio tugu pojavio se odnekuda. Krenuo sam prema hotelu a on zamnom. Dopratio me je do kraja sumice kao i uvijek i tu je ostao stojeci. Okrenuo sam se par puta , jos je bio tu ali dalje nije isao. Dosao sam do hotela mokar ko cep. Nisam imao volje ni na veceru da idem nego sam se samo presvukao i direkt u krevet. Bio sam umoran ali sam se bas dosta prevrtao prije nego sto je san na oci dosao. Ma bio jet o vise umor nego san i odmaranje.

Sanjam da selimo iz Dervente za Prnjavor. Ma citava noc me je prosla u rasklapanju namjestaja  , tovarenju i istovaranju svari. Kad sam se probudio bio sam gotov od umora i sav mokar ko da sam stvarno nesto radio. Neznam odakle mi taj san ali me polomio dobro. Pred samu zoru bio je u mome snu i cuko sa doka. Lezao je na nekom grobu , aj snova stvarno da te polome tako da nisam bas najsvjeziji ni ustao ali sta je tu je novi dan je svanuo.

To bas da sanjam kad danas imam tako naporan dan sa nadzornim organom. Sastao sam se sanjim i sve je dobro proslo. Sve sam potpise skupio i sada odoh na rucak. Radici su otisli skupa kuci a ja narucak pa mi nekako neobicno tiho bi. Uzeo sam kombi sa popravka i dosao u hotel nazad. Cetiri je sata popone. Razmisljam sta li rade sada ono moje dvoje mangupa kod kuce. Onda mi pade napamet a zasto da ja cekam bilo sta. Sjedaj u auto i ako pozurim do ponoci mogu biti u Derventi.

Uzimam torbu i krecem. Voznja je bila bas paprena i dobro da nigdje u blizini milicije nebi. Ipak sam pazio da nevozim prebrzo , da vozacka ostane a ako je radar u blizini platis kaznu pa dalje. Oko ponoci sam parkirao u dvoriste auto. Almi sam javio usput da dolazim pa je kafa vec mirisala kad sam u kucu ulazio.

Prvo sto mi je rekla , pa jesam li normalan sutra se moram odmah vracati , pa onda kako se zabrinula hocu li brzo voziti , da se nece sta dogoditi , ma spisak na tri stranice kazem vam. Ko jel ja , upitah je , ma znas da ja uvijek polako vozim , nemas sta brinati. Ma pozelio sam te i morao doci , eto sta ces mi sada. Pogleda me tim zabrinutim ocima iznad tog prcastog rosica tako da sam je uzeo u narucje i unio u kucu. Morao sa jednostavno jer drugacije nije islo.

Vatra je pucketala u kuhinji , kafa je mirisala , prava kucna atmosfera. Danijel je vec uveliko spavao. Kazu da kafa razbudjuje ali mi smo poslije zaspali zagrljeni ko mele bebe. Ujutro je bilo problema Danijelu objasniti da moram za dva sata krenuti nazad ali eto i to sam nekako uspio. Ja sam svoje dvoje lopova vidio pa sad mogu opet smirom mjesec dana nazad na teren. Da nisam dosao mislim da bi mi srce prepuklo. Moj prvi dolazak sa dalekog terena nije bas prosao kako je trebalo ali vidili smo se barem a to mi je bilo najvaznije.

Vratili smo se svi za Porec i dani su poceli opet radno da prolaze. Opet je nedelja bila opet sam setao i sreo svoga cuku. Ispratio me je do sumice i tu je stao kao i uvijek. Ovog puta mi nesto nije dalo mira. Sacekao sam malo na prozoru hotela da cuko nestane iza brdasca pa sam se vratio napolje. Interesovalo me je kuda on to nestaje svaki dan. Pratio sam ga izdaleka. Vjetar mi je pirio direktno u lice tako da me ni po mirisu nije mogao primjetiti.

Vodio me je direktno nagroblje. Nikada ovde nisam bio a sve mi je odnekud ponzato. Malo mi je bilo neugodno jer je vec bilo predmrak ali sam nastavio dalje za njim ici. Dosao je do jednog groba i tu je legao. Sada sam se sjetio svoga sna. Nisam htio da mu smetam nego sam se okrenuo i vratio se  da me ne primjeti.

Kasnije sam saznao pricu o djevojci koja je mlada umrla i o cuki koji je uvijek lezao na njenom grobu. Nije micao odatle jer mu je to druga kuca postala. Neznam zasto je bas mene za prijatelja izabrao ali vjerovatno je imao neki razlog. Kazu da zivotinje a pogotovo cuke osjete bila  to ljubav ili tuga ili oboje.

Sta je on osjetio to vam nemogu reci ali bilo nam je tesko , obojici…