(755 svega rijeci u ovom textu)
(918 Puta Citano)   

DRUGIM ULICAMA SADA JA PROLAZIM

Bila je to stara kuca ljepara iz prvog svjetskog rata. Baka ju je jos napustila jer je bila stara i nije je vise mogla odrzavati. Kad sam pokusao prvi puta da udjem lupio sam celom od stok. Neznam da li su ljudi prije tako mali bili ali su pravili bas niska vrata i male prozore. Netrebam vam reci da su ona moja dva mangupa prolazili kroz vrata bez problema. Kasnije su dok su me cekali unutra pa culi dobro poznati zvuk – bum od stok – vikali eno ide tata. Na pocetku sam se i ljutio ali sam ubrzo prestao  pa sam cak naucio i da se nasmijem na to.

Prvi puta kad sam bubnuo celom prodjose svi a ja se zalijepi celom od stok tako da sam sjeo. Ma sve sam zvijezda vidio. Cula Alma bup pa se okrenula i kaze meni – jesil se ti to mozda udario. Ma reko nisam samo probavam pod. A cvoruga odmah narasla. E reko jest dobro i krenulo. Vremenom sam naucio i ja da se saginjem. Ponekad je jos kasnije bilo nezgodno kada me je neko u hodu zovnuo da se okrenem ,onda je cvoruga bila ozada glave.

Kada smo prvi puta usli da vidimo u kakvom je stanju kuca utisak je bio malo je da kazem razocaravajuci. Vrata od kuhinje se nisu mogla otvoriti jer se pod bio podigao na sredini sobe. Nekako smo se provukli kraj kuhinjskih vrata i pogledali cosak poda istrunuo. U spavacoj sobi je bila rupa na plafonu. Nekad davno je kisnuo krov i vremenom se plafon odvalio i ostala je poprilicna rupa.

Dvije sobice i hodnik , to je bilo sve , wc napolju drveni. U kuci nije bilo vode nego samo jedna cesma napolju pred kucom. Kad je Alma sve to vidila rasplakala se. To nam je bio jedini izlaz a sada kad smo ugledali razocarenje sam vidio i u njenim a i u svojim ocima. Imao sam samo sedam dana da to sve sredim.

Dosli su mi djed i otac pomoci tako da smo uspjeli sve da sredimo za sedam dana da bude useljivo. Krov smo popravili , pod u kuhinji zamijenili i plafon u spavacoj zakrpili. Vodu smo prokopali sa vana i uveli u kucu. Jedino je jos wc ostao napolju ali sta je tu je. Sve je bilo okreceno tako da nije vise licilo na onu horor kucu od prije sedam dana. Dobio sam kamion od firme i sa par kolega smo preselili.

Na samom pocetku je jedan rodjak rekao pred Almom da ce nam se sve to srusiti po noci naglavu. Alma je to cula pa se malo i prepala. Potrosio sam mjeseci da je uvjerim da to nije tacno i da su sve te stare kuce cak stabilnije od novih i otpornije na zemljotrese. Na samom pocetku se Alma nije mogla naviknuti pa je i plakala , kako je govorila – gdje sam ja to dosla. Vremenom se navikla pa sada mozemo oboje reci da su nam tu bili najsretniji dani.

Ispred kuce do puta je bio jedan jorgovan a oko njega su se vidili jos ostatci od nekadasnjeg cvijetnjaka. Alma je to sredila i cvijece posadila da nije bilo za povjerovati ko god da je putem prosao i pogledao morao je zastati. To je pravo volila da radi i bio joj je hobi. Iza kuce je napravila svoju basticu za povrce. Tu je uvijek bio prvi mladi krompir za izvaditi. Pored kuce je bila jedna stara tresnja. Radjala je svake godine i to tako da smo je morali podbacati da joj se grane nepolome.

Prvi puta u zivotu smo imali svoju komociju. Daniel je dobio svoju vlastitu macku i vjecito trcao za njom. Sto se mene tice mozete pretpostaviti. Dobio sam prvi puta pravog pravcatog vucjaka. Kada je porastao licio je na moga lutalicu iz Poreca. Da nisam siguran da sam ga ja othranio rekao bi da je to onaj pas iz Poreca. Lord se zvao.

Kuca nije bila nase vlasnistvo ali smo se prvi puta u zivotu osjecali kao kod svoje kuce. Svako od nas je nasao nesto sto je zavolio. Nismo planirali a nismo ni zelili da tako bude ali eto drugim ulicama sada prolazim , nekako milijim  , nekako toplijim. Opet smo bili u Prnjavoru tamo gdje je sve pocelo jednom davno , sjetio sam se svoga sna , zar je moguce to , sta da mislim uopste sada.....