(1104 svega rijeci u ovom textu)
(993 Puta Citano)   

IZNENADJENJE KOJE SE PAMTI

Moram reci da je velika razlika bila u poslu izmedju portira i magacinera. Sad sam imao svoju kancelariju , kompjuter i krug radnih kolega. Ujutro se pila kafa na poslu odmah po dolasku a i nisam nikada bio sam a to mi je prijalo. Ujutro nisam vise morao zoru varati i tako rano ustajati a i primjetilo se u kasi to sto nisam vise svaki dan autobus placao. Alma je upisala drugu godinu studija a Daniel je krenuo u skolu.

Malo nas je u pocetku bio strah jer je sam bio kod kuce poslije skole. Zamolili smo komsinicu da ga povremeno obidje da vidi sta radi. Imao je psa i macku za igranje ali je i sam lozio vatru u sporetu pa nam nije bas svejedno bilo.na pocetku smo ga trenirali i kontrolisali ali srecom sve je bilo u redu. Jest da se par puta dok se ucio i oprzio ali kroz to smo svi manje vise prosli i dobro je da je to naucio dok smo mi bili kod kuce a ne kasnije kad je sam.

Jedan dan smo ga zatekli sa cukom u kuci , kaze nesto je bilo napolju pa se sakrio. Cim smo mi otvorili vrata cuko je izletio ko poparen na livadu izgleda da je jadnika potjeralo a u kuci nije htio. Drugi dan je uzeo makaze pa nov ugao u dnevnoj sobi malo razasio da vidi sta je unutra. Kad smo se mi pojavili  pa to vidili doslo nam je da se rasplacemo. Nisam ga jos ni dopola otplatio bio a valja ga vec krpiti. Treci dan dolazimo kuci a sve se nesto zacadilo a Daniel stoji pred nama sav od brasna i pepela samo smo jos po ocima prepoznali da je to on.

Alma se prepala sta je sad bilo ali kad smo usli u hodnik i kuhinju kad nismo upali obadvoje. Kaze Daniel sav onako umazan da je htio da popravi ono sto je sjekao ugao pa nam je htio sam napraviti i ispeci domaci hljeb. Brasno smo tada kupovali po pedeset kilograma u vrecama i drzali u spaizu u jednom buretu. Daniel je nosio lonce po lonce iz spaiza u kuhinju dok nije napunio pun vangl sa brasnom. Posto ga je uvijek navrsnog nosio , valjda da bi manje morao hodati , ostali su sve tragovi po podu kako mu je brasno spadalo usput.

Snasao se kako rece sav ponosan jer pun vangl bi mu bio pretezak. Neznam da li se ko sjeca ali svjeza germa se kod nas kupovala po dvjesto pedeset grama u komadu pa je svako sebi sjekao koliko mu treba. Nije ko danas da se mogu kupiti odsjeceni mali komadici za jednu upotrebu. Sada je fino Daniel odsjekao cetiri petine  od toga paketa pa je sada imao jedan ogroman komad i jedan sasvim mali. Malo je razmislio pa rece stavice onaj veliki pa ce i hljeb biti bolji.

Znaci ubacio je komadinu oko dvjesta grama germe u vangl. Uzeo je neku kasiku i mjesao sipajuci vodu koliko je god jace mogao. Mjesajuci tako tjesto se penjalo uz kasiku sve do rukava tako da ih je bas dobro zamocio. Podigao je vangl da istrese u pleh za pecenje pa je naravno pritisnuo na stomak gdje je ostala bas podebela crta.

Znao je da se to mora ostaviti malo da nadodje pa je sjeo gledao i cekao. Kada mu je to dosadilo izasaoje malo napolje i zaigrao se. Kako nam je sam objasnio tjesto je poslo da kipi preko ivice i kapa po podu. To me uopste nije zacudilo jer se moglo barem dvadeset hljebova ispeci sta je on germe zbombao u jedno pravljenje. Kad je uletio u kucu i vidio da sve kipi a on pozuri da to sve brzo ubaci u rernu. Kaze pomislio je kad se to odmah zapece da nece vise rasti.

Kad je tek ubacio u rernu onako vrucu poslo je da raste i nadolazi i to poprilicno brzo. Kipilo je preko tepsije i odmah poslo da zagara na samoj rerni. Pola rerne je bilo puno od tijesta. Kad je poslo tijesto da zagorjeva prepao se i pokusao da sve izvadi napolje. Uzeo je krpu da se neoprzi i otvorio rernu da izvadi hljeb. Tu je tek vidio da ima jedan mali problem ,  tepsija se vise nije nigdje vidila od tijesta koje je kipilo i dalje.

Da nebi to sve sad izgorilo nije bilo druge nego mu je palo napamet da mora vatru ugasiti i to brzo i onda nece vise zagoriti. Najbrzi moguci nacin je bila voda. Uzeo je bokal vode otvorio tamo gdje se lozi vatra i sasuo odjednom svu vodu. Kad je voda cvrcnula po zaru suknuo je zar nanjega napolje i eto u tome smo i mi naisli. Kako nam rece sa vrata sve bi on to pospremio ali nije imao kada kad smo mi tako brzo dosli. Jos je prekrstio ruke i naljutio se na nas jer smo mu iznenadjenje pokvarili.

Nije bilo druge nego presvuci se okupati dijete pa na ciscenje. Usisavanje, struganje , pranje , ponoc je bila kad smo zavrsili. Taj dan smo cevape narucili i jeli jer je sporet bio bas neupotrebljiv. Zapeceni hljeb sam izvukao iz rerne komplet sa tepsijom , izgledao je kao kocka u velicini rerne. Naravno nije ga ni posolio kako smo saznali kasnije iz price a i jedna nam je kasika poslije falila sto ju je zaboravio unutra.

U ponoc je Daniel vec spavao pa smo se posljednjom snagom istusirali i sjeli malo da odmorimo.  Konstatovali smo da je najljepsi kad spava a spavao je bas mirnim snom djeteta koji je htio samo da svoje roditelje obraduje zbog onog juce sto je uradio i sta da mu covjek sada radi. Kako rece sve bi on to usisao i brasno i tijesto da smo mi malo kasnije dosli da bi se kuca sijala. Samo se pitam da li bi u tom slucaju sa usisivacem bilo.

Zagrlio sam svoju Almu i reko nadam se da se sutra necemo morati opet iznenadjivati , za ovu sedmicu bi bilo dosta. Stavila je umorno svoju glavu na moje rame i umirila se. Uzeo sam je u narucje i odnio do spavace sobe. Na kraju krajeva moram priznati samo da nas je dijete stvarno iznenadilo pravo.

 Sutra je opet novi dan ali se nadam malo mirniji nego ovaj danasnji rekoh pokrivajuci Daniela jorganom. Okrenuh se Almi ali mi je samo tisina odgovorila , izgleda da je i meni vrijeme za spavanje , laku noc svima….