(1091 svega rijeci u ovom textu)
(814 Puta Citano)   

I MANGUPI ZNAJU DA SE OSMJEHNU

Došao sam kuci oko sedam sati ujutro i oznojio sam se pravo gurajuci taj bicikl. Noc je bila uspješna da tako kažem i sve je bilo ištancano. Istuširao sam se kratko  i cini mi se samo što sam glavu spustio na jastuk Alma me pošla buditi. Kafa gotova ljencugo jedna , vice ona i smije se. Prvo sam morao da zakljucim gdje se ja to ustvari nalazim , pogledam na sat vec je podne. Moramo dalje ako hocemo na vrijeme da završimo.

Kafa ko melem , poljubac ko lijek i hajmo opet na posao. Dok sam ja nocas štancao Alma je šila dok je mogla. Sad sam ustao i ugledao brdo rukavica za izvrtanje. Za one koji neznaju moram reci da se rukavice šiju naopako a onda izvrcu na pravu stranu i to svaki prst posebno sa jednom specijalnom napravom. Ugledao sam Daniela kako se upinje da izvrne rukavicu ali to je za njega bilo pravo preteško. Jedva smo ga ubijedili da to ostavi i da broji rukavice po deset komada i sprema za pakovanje.

To je izgledalo ovako:

-          ostavi to vidis da nemozes teško ti je

-          mogu ja mogu - kaže on a crveni se od napora

-          ma teško ti je

-          nije nije ja to znam , rece Daniel i upinje se još više

-          ok vidim da ti to znaš ali hajde da nam nešto drugo pomogneš ali samo neznam hoceš li ti to moci , mislim da ti to nemožeš

-          cuj hocu li moci hajde reci

-          ma neznam da li znaš da brojiš do deset i pakuješ

-          ma znam ja to – ostavlja sve i broji do deset

Eto tako je bilo ubjedjivanje bez suza.

Ja sam preuzeo sada izvrtanje rukavica dok se malo Daniel dokazivao na brojanju. Na pocetku je interesantno ali kasnije postaje monotoni posao koji se stalno ponavlja. Na pocetku pricamo i raspricamo se cak dobro ali kasnije kako vrijeme ide svako utone u svoja razmišljanja. Gledam svoju Almu kako radi i neskida pogled sa mašine , baš se zaradila a ko bi rekao da može i mangup da bude i te kakav.

Prije par mjeseci dodje ona kod mene i podje me ubjedjivati kako su cigare loše  nezdrave , i nabrajati kakve sve bolesti dolaze od pušenja. Slušam je i gledam šta sad hoce da mi kaže. Na sve te zdravstvene razloge kaže dolazi i ona financijska strana , koliko bi nam para ostalo da nepušimo. Ma vidim ja da je ona sracunala i koliko bi ušparali za mjesec i za godinu samo da što vise argumenata ima. Izbifla se moja Alma i ode. Gledam za njom  , šta joj bi ali eto pomislih samo tema za razgovor i ništa vise.

Prodje par dana a Alma opet podje o cigarama pa sam je morao priupitati šta to ona u stvari hoce od mene. Kaže hoce da prekinemo pušiti obadvoje, što sam i pristao nakon dužeg ubjedjivanja jer kako rece lakše je kad je udvoje. Eto ostavismo mi cigare i nedelje su prolazile pa se polako namiri i citav mjesec kad sam slucajno nešto primjetio.

Malo pa malo a Alma ode donijeti drva svana. Vidim ja u kuci drva nemožemo potrošiti dnevno koliko je nanijela. Inace je to bio moj posao ali se ona odjednom nešto razvrijednila da nepovjeruješ. Iduci dan ode donijeti vode sa bunara za piti jer se tada voda iz cesme nije pila ali to nije bitno nego je donošenje vode bio isto moj posao pa me baš iznenadila. Ma razvrijednila se moja žena neda mi ni povodu ni po drva otici.

Onda je pošla svaki cas ici u wc. Imali smo onaj vanjski wc ali svaki sat kaže mora opet ici pa sam vec pomislio da ima problema sa stomakom. Dogodilo se da se baš zadržala i to ono pravo pa sam pošao da vidim da joj možda nije loše.

 Kad sam ja došao do wc-a a ono neki dim suklja napolje kao da se nešto zapalilo. Pridjem ja malo bliže kad ono moja Alma puši li puši. Onda smo imali razgovor kod koga sam i ja propušio. Možete misliti neko vas nagovori da prestanete pušiti pa se poslije sakriva , to mi je bilo najgore. Da sam ja tada odlucio svojom voljom sam bez tudjeg uticaja  vjerovatno da nebi nikada propušio ali eto.

Kafa povika Alma i donese je vec gotovu. Toliko sam se zamislio da nisam ni primjetio kada ju je napravila. Pili smo kafu kad me priupita a zašto se ja to smješkam. Ma reko još jednom nam ovo ovako uradi da nam dan i noc u vikendu ode samo na posao , a osim toga pomislio sam i na tvoje prekidanje pušenja. Pogleda me mangupski i samo se nasmiješi i ako uopste postoji mangupsi osmjeh onda je to bilo ali moram reci baš joj je dobro stajao. Morao sam je tada priupitati pa koliko je izdržala da nepuši.

Nasmijala se , pogleda me mangupski ispod oka pa rece – tri dana. A ja se patio mjesec dana zbog njenog prijedloga , da nismo bili u tolikoj gužvi poganjao bi je opet ali morali smo dalje raditi. Za taj vikend smo završili sav posao po planu. Jest da smo pocrkali pa su me i na poslu pitali šta sam ja to radio citav vikend kad tako polomljen izgledam. Ma reko imam takvu ženu da me nepušta ni dan ni noc na miru. Zgledaše se i nasmijaše jer su vjerovatno pogrešno pomislili ali šta cu im ja poslije nije niko višse nista pitao što mi je bilo i u cilju jer gledati nisam mogao.

Tada me kafa izvukla da nezaspim i na poslu. Poslije te dobre zarade dobili smo i neke druge ideje ali za ovaj puta je dosta pa cu vam sutra nastaviti dalje pricati.

Jeli neko možda za kafu?