(807 svega rijeci u ovom textu)
(888 Puta Citano)   

NJENIM SMJEHOM TUGU BLAŽIM

Puno je tužnih prica na ovome svijetu , puno je sudbina za koje cujemo tek kada u novinama vidimo I procitamo o njima. Možda nas nekada I neinteresuju tudje sudnine , možda nekada I nemamo vremena ni za sebe a kamoli za druge ali se cesto priupitam šta nas to sprijecava da nekome pomognemo. Potrebno je samo htjeti I želiti nekom pomoci I uspjeh ce biti zagarantovan. Potrebno je samo korak nastranu napraviti I samo malo skrenuti sa puta koji smo sebi zacrtali I pomoci nekome u nevolji.

Da li sam mogao pomoci bratu od moga djeda ili možda kolegi iz vojske ili Ameli to neznam , ali koliko god da sam se trudio ima još nešto što se zove sudbina. Malo je to cudna rijec , sudbina ali možda je baš to razlog što vam ovo sada pišem , možda ce se neko naci u mojim pricama ili prepoznati I odluciti baš tu sudbinu da skrene na svoju ruku koliko je to moguce  I nekome pomogne. Ako se to ostvari bice mi drago.

Sudbina se cesto poigra sa nama tako da neznamo ni sami dali je dobro što se to upravo dogodilo ili nije. Možda nas udarac ceka tek malo kasnije  ili je vec sve prošlo to neznamo nikada. Prevrcem te dosadne rukavice ne zato što to volim nego zato što moram , moram da se borim za bolje. Gledam tu svoju Almu kako se trudi i radi , gledam svaki pokret njenog tijela i svjestan sam tog trenutka da je volim. Ali šta to znaci uopšte voliti , da li smo se rodili da znamo voliti ili se to uci u toku životu , neznam. Jedino što sam svjestan i siguran da želim da je zadržim do kraja života i to takva kakva jeste.

Znam samo da uživam u svakom njenom pokretu , pogledu u svemu što uradi pa cak i kad nešto pogriješi, radi to na svoj poseban nacin, meni drag. Pitam se zašto je volim ,teško pitanje ali sa lakim odgovorom koji samo nas dvoje poznajemo. Jednostavno volim kad je tu kraj mene i bez nje se osjecam prazno to znam , volim kada prica kad se smije , kad iz petnih žila sa obe ruke docarava nešto što mi je vec odavno jasno. Cak i kad se naljuti pa se izgalami a poslije dodje i kaže da nije tako mislila i to je ljubav isto.

Dosta smo bili rastavljeni u životu , neznam , možda i toga ima pa se osjecam prazno bez nje.  Prica , izgled ,ponašanje sve je to ono što cini jednu licnost koju voliš , ne uzaludna bajka nego stvarno bice koje je tu uvijek kad ga trebaš. Neko kome pružaš sve a neocekuješ ništa , neko ko ti daje sve i uzvraca puno više. Ima puno ljudi koji kažu , ma sa godinama sve prolazi i ljubav se zaboravlja.

Kako mogu da zaboravim razlog svoga života. Kako mogu da zaboravim ljubav. Kako mogu da zaboravim da sam dosada zbog tebe trajao. Tacno je da ljubav varira vremenom i nekad je jaca a nekad slabija ali bar kod mene je tako da sa vremenom raste. Zar treba jednom da kazem , hei ti nevolim te više. To bi za meine znacilo da sam sam sebe lagao sve ovo vrijeme. Da pokušavam da izbrišem nešto što se izbrisati nemože.

Šta to cini jednu ženu tako posebnom da kažemo , bez nje necu moci , teško pitanje. Ali kad malo bolje razmislim , možda i neželim da znam  , možda i neželim da saznam. Zar nije nakada ljepša ona tiha strepnja i neizvjesnost nego ona cista istina. Možda je najjednostavniji odgovor da je volim baš zato što je takva , nepredvidljiva ,divlja , puna nježnosti , puna snage , puna nas.  Nekad moram da je u dnu srca prikrivam  jer neide drukcije ali opet je u svom oku prepoznam.

Ponoc polako dolazi i završavamo sa rukavicama. Prilazim svojoj Almi i zagrlim je. Pogledala me je iznenadjeno kao da se nadala zagrljaju a nije ga ocekivala baš sada. Kaže mi da izgledam kao neko ko je otkrio osmo svjetsko cudo. Neznam , reko , dali  je osmo svjetsko cudo ali meni je još vrijednije a kad navaljuješ da ti kažem i reci cu ti ali moraš za to da platiš i to dobro. Cuj da platim , rece , može li jedan poljubac , zakoluta mangupski ocima. Ma ko bi mogao da tako nešto odbije ali prvo poljubac.

Poslije dužeg razmišljanja zakljucio sam da te ipak volim. Zastala je , ti mangupe jedan , pa me poganja oko stola. Nisam se puno ni trudio da pobjegnem. Stigla me je i bacila mi se u zagrljaj. Ma reko znaš šta, ipak si ti ono što se ceka dovjeka.

Ponoc je bila kad smo zagrljeni krenuli kuci. O bože jest mi taj zagrljaj prija kao da je prvi , ko zna možda sam i zaljubljen…….