(1204 svega rijeci u ovom textu)
(907 Puta Citano)   

MOŽDA NIJE PUT ZA SRECU SVAKOM DOZVOLJEN

Napravili smo dobar posao sa rukavicama ali kako to bude u životu uvijek ima jedno “ali” da nam malkice problema napravi. Ovaj puta je kupac ubijedio Almu da ima jedan super posao za nju i da se može lijepo i zaraditi na tome. Radilo se o životnom osiguranju. Potrebno je bilo da se neko osigura i da se aktivira i onda može i on druge osiguravati i na taj nacin ubirati procenat za sebe. Isplatio je covjek kupljene rukavice i dobro se sjecam bilo je hiljadu dvijestotine maraka.

Došao je kod nas i zapoceo pricu o tome kako je to super posao i naravno ubijedio nas je da i mi uskocimo. Trebalo je ici na seminar u Austriju i poslije svih objašnjenja moglo se uskociti u posao. naravno svaki novi kandidat je morao prvo da sebe osigura pa onda da druge može osiguravati a cijena , samo hiljadu dvjesto marka , sitnica. Pošto smo te pare upravo od njega dobili znao je da ih imamo a moram priznati da je u ubjedjivanju bio pravi strucnjak. Te pare kad se uplate nepropadaju nego se dobijaju nazad za deset godina sa kamatama. Prakticno nemaš šta da izgubiš.

Za odlazak , ma nema problema ni za to , on ce nas odvesti sa još dvojicom pa su onda sve pare ovog svijeta naše. Sistem je funkcionisao na taj nacin što ja kad osiguravam pišem njegov broj a svi koje ja osiguram pišu moj broj i tako dalje , na kraju nemoraš ništa raditi i pare kapaju od tvojih osiguranika same. Na pocetku jako atraktivno i privlacno pogotovo kad neko ima baš stila u ubjedjivanju.

Kad je trebalo krenuti na put Alma je dobila veci posao da organizuje pa je morala ostati a ja eto zaputih se u Austiju sa jos cetvoricom avanturista. Na kraju krajeva ja sam trebao to brzo bogacenje da preuzmem na sebe. Predavanja su trajala dva dana tako da smo tu odmah u hotelu prenocili. Prvi puta nakon dugo vremena bio sam opet sam tamo negdje neznam ni ja gdje , na kraju svijeta za mene.

 Naravno da su mi odmah u mislima pali na pamet moji lopovi i šta mi oni sad tamo rade. Poslije tih misli se dovuku još par sjecanja iz vremena kad smo bili rastavljeni i eto ti neraspoloženja odmah tu. Srecom je to sve trajalo samo dva dana sa putom medju tim svim avanturistima praznih želja sam eto i ja bio. Da vam pravo kažem kad sam tu došao i malo se osvrnuo oko sebe nije mi se baš svidilo to što sam vidio.

Predavanje je bilo na njemackom ali pošto niko nije razumio jezik kraj predavaca je stajao prevodilac i sve nam prevodio. Sad kad razmislim boga pitaj da li je sve i prevodio jer mi je upalo u oci da je manje pricao prevodilac od predavaca. Kad sam vidio buru interesovanja za temu oko mene nekako je i kod mene splasnula želja za kulturnim uzdizanjem. Predavanje je bilo u napola praznom amfiteatru i moram priznati da su samo oni iz prvog reda pravo pazili. Nisu zatvarali oci i malo pa malo su pljeskali iako mi ni do danas nije jasno zbog cega ali eto tako je bilo.

Gledam lijevo sjedi jedan debeli ponio punu kesu sendvica i vadi jedan za drugim. Ma šuška ona folija u kojoj je sendvic zapakovan svi se okrecu oko njega po komandi ali njega ti to baš neinteresuje izgleda. Cak nestigne ni da ih raspakuje kako treba a vec ga je zagrizao. Drugom rukom vadi pivo i sve to zalijeva još u letu da tako kažem. Samo gledam kada ce  se zagrcnuti ali mislim da bi mu citav sendvic iz dušnika izvadili. Kraj njega sjedi neka snaša sa salaša i turpija nokte. Kad god sam se okrenuo u tom pravcu jer je predavanje stvarno nemoguce zanimljivo bilo pogledam ona turpija opet.

 Na kraju je više nisam ni gledao , vjerovatno je makaze zaboravila kod kuce pa se sad trudi malo , bice dobro da ne ostane trudna ali svejedno mislim da je niko nece. Osjetila je nekako valjda da je posmatram pa se okrenu prema meni i osmjehnu se od uha do uha. Taj osmjeh necu zaboraviti dok sam živ. Trciš trciš pa zub i to da je bar citav nego ima i žutih i crnih. Nije mi preostalo drugo nego da brzo sklonim pogled , bolje je ništa ne rizikovati još da se za mene zakaci pa šta cu.

Gledam desno cica u cizmama i to gumenim , mislim da su ga sad skinuli sa traktora i doveli ovamo pod nekim izgovorom koji ni on nije pošteno razumio. Tad sam se baš upitao pa gdje ja to dodjoh , jednostavno ne pripadam nikako tu. Onaj sa sendvicima je pošao podrigivati tako da je ona što je turpijala nokte pocela da ga udara u ledja rukom. Ali kad sam vidio da u ruci joc ima turpijicu dok ga je udarala baš sam se zapitao hoce li cica preživiti , ali eto od necega se mora umrijeti od sendvica ili od turpije svejedno. Svi ucesnici se okrenuše i pogledaše šta se to dogadja. Odjednom zavlada nekakva tišna cak je i predavac prestao da prica i izdizao glavu da bolje vidi , prevod mu vjerovatno nije trebao.

Smirio se nekako od kašlja i sad se culo samo plop , naravno da  su svi pogledali opet  kad on otvara novu dozu piva. Pogleda i on u nas kao da se pita pa šta ovi svi gledaju u mene i nastavi salijevati svoje pive. Vidim ja da se tu stvarno može puno nauciti pa mi odmah bi žao što sam uopšte i dolazio ali šta je tu je. Samo sam pomislio cekaj Alma samo dok dodjem kuci , gdje me uvali samo , pa cemo ja i ti malo popricati. Ma kakvi malo ima da bude prava prica , drugi puta se nece izvuci nego cu je natjerati da uživa kao i ja sada.

Što sam taj dan seljaka na okupu vidio , ma nemislim pri tome na ljude sa sela nego one po ponašanju i u duši , ma to je bio jedinstven doživljaj. Jedan je cak na preuzimanju dokumentacije pritisnuo sa prstom umjesto potpisa. Samo sam se pitao sta ce mu ti papiri kad nezna pisati ali valjda ima unuka pa hajde nekako. Zavrsilo se to sve i došao sam kuci , naravno cekali smo na granici pet sati pa nam je i to raspoloženje jako popravilo.

Kad sam došao kuci nekako rano ujutro reko necu ni spavati nego hajde da probam i ja nekoga da osiguram. Sav pun utisaka sa predavanja i obecanja podjem da obilazim prijatelje i poznanike. Sada cu im reko objasniti pa ce biti prava najezda. Citav sam ja dan hodao i gdje god dodjem ili su osigurani ili nece i eto tako se ja proslavim. Kažu mi da je to bilo aktuelno prije par godina. Eto prije par godina ja nisam imao para da bi se uopšte za to interesovao a sad izgleda da sam baš zakasnio.

Ma nije ni važno , pokušao sam sam sebe da tješm , što smo zaradili pojela maca ali bar sam osiguran. Znate ono osiguran siguran. E sad me baš noge bole i moram brzo leci pa sutra na posao , prodje i ovaj vikend. Možda nije put za srecu svakom dozvoljen a možda je i bolje tako , pare nedonose srecu.

Eto prodje jedan sasvim normalan vikend.