(1247 svega rijeci u ovom textu)
(989 Puta Citano)   

SAMO STARI FIJAKER I NAS DVOJE

Puno još toga moram da vam ispricam ali malo cu stati zbog jednog dogadjaja koji se nekidan dogodio ovde u Austriji. Alma je završila školu, posebnu na taj nacn sto je to njena prva škola u inostranstvu. Prva prava pravcata škola na stranom jeziku i da vam pravo kažem ja se nebih usudio na Njemackom da je upišem. Jednostavno bi to bio preveliki zalogaj za mene ali Alma je takva , kad nešto zacrta to i ostvari. Položila je zavrsni ispit i došla skakucuci kuci. Moram priznati da sam se i ja obradovao kad je sve prošlo u redu na tom završnom ispitu.

Dvije noci nisam ni ja spavao zbog tog ispita , jest da ja nisam polagao ali nije ni meni  bilo spavanja. Dva dana prije ispita uhvatila je trema moju Almu. Ma džaba bilo objašnjavati da nema cega da se boji i da sve zna. Sve je ona to znala ali opet ispit na kome ce biti sve gradivo koje su dosada ucili iz cetiri predmeta. Pokušao sam malo da je umirim pa reko cetiri predmeta cetiri pitanja i gotovo. Kaže nije cetiri nego iz svakog po cetiri pa me za momenat zbunila ali brzo sam se sjetio odgovora.

Pa reko to je super šta misliš da je samo po jedno pa ga neznaš , ovako i ako samo jedno neznaš od šesnaest ili dva proložiceiš opet. Nasmijala se ali samo nakratko jer je opet pod tremom bila. Tu smo vece pricali do iza ponoci i onda sam je jedva u krevet natjerao. Nije prošlo ni deset minuta kako smo legli pita Alma jesam li zaspao. Okrenuo sam se i opet se malo raspricala pa je prestala , reko zaspala. Taman sam pošao da tonem u san kad me neko za rame gura , Alma pita da li spavam. Ma reko samo što sam pošao. Onda nece kaže da me dira , samo ti spavaj.

Kod mene je problem što nemogu brzo zaspati treba mi vremena a još kad me neko gurka  skoro nemoguce. Taman samo što sam zašecerio i maštam vec kako spavam kad opet nešto me prodrma ko zemljotres. Skocim ja ko oparen kad ce ti Alma zacudjena , pa samo sam te pipnula kaže. Otvaram oci jedva i gledam na sat jeli to greska ili mi je sat stao , cetiri sata ujutro. Pa reko šta je bilo upitah paleci svjetlo. Ma kaže samo sam htjela da pitam jel spavaš. Ma reko vidiš da nespavam a i kako cu.

 Bilo je pola pet kad smo na balkonu vec pili kafu. Neisplati se ni lijegati za sat vremena pricao sam joj dok je sunce polako promaljalo prve zrake. Sada se mogu samo spakovati pa na posao rekoh i pogleda je a ona ušecerila na mom ramenu. Reko nemoj sutra navece to isto da mi napraviš. Culo se samo jedno pospano aha i ništa više. Netrebam vam pricati da sam sutradan opet kasno legao , da me je pustila opet do cetiri da spavam a onda pitala dali možda spavam. Nadam se da vam je sad posebno jasno kako je i meni bilo specijalno drago da je škola  napokon gotova.

Kad je došla kuci sva sretna što je položila predloži mi da odemo da malo proslavimo. Može reko al ja biram gdje na šta se naravno složila jer je vidila da nema puno rasprave samnom ovakvim pospanim , ali izdržacu ja još jednu vece. Ma kad se sredila i našminkala morao sam da se pitam jeli to moja Alma ili neko drugi. Kratko sam sa svojim kolegom , jednim Austijancem , dogovorio šta treba da uradi pa smo se spremili i krenuli. To je jedno mjeso oko šesnaest kilometara dalje od našeg gdje mi živimo.

Cuo sam da je  jedan Dalmatinac otvorio novi restoran pa smo se dogovorili da odemo i vidimo kako je tu sredjeno. Došao sam do ulaza u grad i stao na jednom udaljenom parkingu. Pogledala me je zacudjeno i priupitala zašto sam tu stao a ne u centru. Malo strpljenja rekoh joj. Nije prošlo par minuta i dva su se fenjera približavala  njišuci se u zraku. Kad je fijaker stao pred nas samo su joj se oci još više raširile uz rijeci , pa ti nisi normalan. Sjeli smo u fijaker i prema restoranu polako se vozili. Topla noc nebo puno zvijezda ma prava atmosfera.

Stali smo pred restoran gdje su nas cekali moj kolega i njegova žena sa rezervisanim stolom. Oni su tu ranije bili i rekli nam da je kuhar pravi strucnjak i da im se svidilo super. Restoran je bio kraj jezera. Sjeli smo napolje na terasu. Poplocana kamenom a okolo šimširi. Sve je bilo osvjetljeno sa onim starinskim fenjerima koji su malo svjetlosti bacali ali zato davali onaj poznati utisak romantike.

Na svakom stolu je bila svijeca u obliku lampinjona. Malo povjetarca je bilo pa se iz daljine cuo šum talasa koji su polako udarali u dok. Svjetla sa obližnjeg jedrenjaka su se razlijevala po jezeru. Pun mjesecje bio. Miris borovine je punio pluca da sam skoro pomislio da je to sve na moru a ne kraj jezera. Gledam svoju  Almu i vidim da se i njoj atmosfera baš svidja , ocima upija sve oko sebe.

Muzika se malo utišala i odjednom su polako terasu poceli ispunjavati poznati zvuci. Vidim Alma je stala sa pogledom u jednom mjestu i onda se okrenu i pogleda mene. Reko zašto sad gledaš baš u mene. Kemal Monteno – Sinoc pod prozorom njenim , pjesma uz koju smo prvi puta nas dvoje plesali. Ustala je pitajuci me, ti mangupe jedan da slucajno nemaš pojma otkud ova pjesma baš sad. Samo sam je pogledao i slegnuo ramenima.  Ko jel ja , pojma nemam šta je ovo sad. Nasmijasmo se obadvoje. Dok me je grlila morao sam da joj skrenem paznju da nismo sami ali nije vrijedilo , spontana ko i uvijek.

Moram priznati da se i Austrijancima muzika svidila pa nas je bilo više koji smo zaplesali. Vecera je pravo super bila i prisiljen sam  reci da je kuhar samog sebe nadmašio. Ostali smo tu do dva sata poslije ponoci i moram reci da je bilo pravo super. Sjeli smo opet u fijaker, polako kraj jezera pa do parkirališta gdje se nalazilo  auto. Bilo je vec malo zahladnilo pa sam skinuo jaknu i zagrnuo nas oboje. Lijep je to osjecaj pod jednom jaknom na fijakeru kraj jezera.

Drvece se lijeno vuce u drvoredu kraj nas. Mali valovi zapljuskuju dok , tamna noc , nigdje nikoga , samo stari fijaker i nas dvoje. Sve što je lijepo kratko traje kaže se pa tako i ova noc. Sjeli smo u auto i krenuli nazad kuci. Naslonila je glavu na moje rame , kaže samo malkice , dok sam ja pokušao da joj objasnim nešto oko fijakera. Kad sam završio sa objašnjenjem pogledam a ona vec ušecerila , spava li spava.

Tri sata je ujutro. Došli smo kuci. Alma ucvrstila sa spavanjem a ja nešto baš nemogu. Ko zna izgleda da mi je to baš navika postala zadnjih dana. Pomislih da je malo samo gurnem i priupitam da li spava , ali poslije ovakve noci nebih to mogao nikako uraditi. Neka spava zaslužila je. Tišna iz coskova izvire a i meni se oci vec sklapaju. Ovo sam morao da vam ispricam a sutra cemo se vratiti opet na jednu davnu hiljadudevetsto devedesetiprvu godinu u Prnjavoru. Odoh i ja da se malo prikrpim uz svoju Almu.

Laku noc svima!