(1114 svega rijeci u ovom textu)
(960 Puta Citano)   

KAD BOJE LJETA ZAMIRIŠU

Htio bi da napomenem da nije uvijek bio posao i samo posao kod nas. Bilo je trenutaka kada smo sebi jednostavno udijelili slobodan vikend. Bili su to dani u našoj ulici kad boje ljeta zamirišu. Te dane nismo planirali nego su jednostavno dolazili spontano sami od sebe kao i ovaj vikend sada. Netrebate puno pogadjati koga su prvi jutarnji zraci prvog probudili.

Još ležim u krevetu. Proškiljio sam na jedno oko i vidim jednu rupicu kraj roletni kroz koju se sunce provlaci. Sigurno vam se to vec dogodilo da vam taj zrak baš direktno u oci sija. Pomjerim se malo dalje a ono me sunce opet bocnu u oci. Gledam došao sam polako i na kraj kreveta pa mogu još samo da upadnem sa njega. Okrecem ledja u pokušaju da zaspim ali što se više trudim ono je sve gore , neide san više na oci i gotovo.

Nema meni druge nego ustajanje.

Pogledam svoje dvoje lopova , ma ušecerili nemicu se , pokrivam ih i izlazim napolje. Nedelja nema još ni pet sati a ja budan , to mi se nije baš odavno dogodilo. Pravim kafu samo za sebe jer ne želim još da ih budim. Kad se desi da tako rano ustanem prvu kafu sam sam pio. Imao sam jednu malu djezvicu za te prilike , ako se sjecate one prave Turske iz kafane sa filmova o Momi i Uzeiru. Bakarna sa dugackom ruckom a sva izrezbarena. Taman je pasala za dva i po fildžana i ko po mjeri za mene.

Kafa je iz nje mirisala da to nije normalno , da vam odam tajnu pekao sam je a ne kuhao. Na samom ulazu u kucu je bila veranda i jedan prag , meni najmiliji. Sunce ga je prvog obasjavalo ujutro i grijalo. Tu sam sjedao , gledao izlazak sunca i polako pijuckao kafu uz prvu cigaru. Moj cuko Lord je skakutao vec nestrpljivo jer je poslije kafe obicno bilo igranje sa njim po livadi.

Moram za Lorda reci da je mrzio sve komšijske macke samo našu domacu nije. Obadvoje smo donijeli kao male pa su skupa jeli iz jedne posude. Vremenom su se i navikli jedno na drugo. Dok je maca bila manja Lord je nekad dobijao od nje koju ogrebotinu pogotovo kad je o hrani bilo rijec. Kako je Lord rastao tako ga maca nije više grebala nego ga je više smatrala za kolegu u igri.

Mogao sam se uvijek smijati kad su druge macke , puno starije i jace ganjale našeg macka. Eto bašsada sjedim na pragu , sunce baš prijatno miluje , pijem kafu i gledam u pravcu cuke. Odjednom cujem iza coška kuce frktanje , mjaukanje i galamu. Pogledam malo ulijevo kad naš macak bježi a ganja ga neka stara odvratna ofucana macka. Vidim moj macak upola manji po velicini od te macke uleti direkt kod Lorda u kucicu.

Stara macketina , onako u zaletu uleti ko munja za njom , mislim da je pomislila sigurno – sad te imam. Lord je spavao u kucici kad su se obe macke zalijepile na njemu. Bio je još samo jedan kratki trenutak tišine a onda je nastao lom. Lord je zalajao a mislim da je u svojoj kucici trcao u krug. Mislim da je citava kucica odskakala u zrak. Stara macketina skici i sva izbezumljena iskolacenih ociju i kandži istrca a Lord za njom. Ma ni metak nije bio brži.

Stara ofucana macketina se izgubila iza kuce i još je prašna padala za njom kad je Lord prestao lajati , napio se vode i sjeo kraj kucice. Kad sam pogledao prema kucici kad nisam upao od smjeha. Moja maca digla glavu i rep  ponosno i ležernim korakom  dodje do Lorda i leže kraj njega. Da je znala pricati mislim da bi rekla , hodi još jednom ako smiješ. Poslije sve te silne dreke lajanja i mjaukanja dotrcaše i moje dvoje lopova izbezumljeni tljajuci oci i pitaju šta se dogodilo.

Ma reko naš macak upoznaje komšiluk sa Lordom. Alma se nasmija pa doda da to nije prvi puta. Pošto je to mlad macak bio je slabiji od ostalih koji su branili svoju teritoriju pa je to vec bio stari trik. Ispricala mi je Alma tada da je nekidan bilo još interesantnije. Kod Lorda je bilo i jedno drvo pa je juce macka koju je potjerao pobjegla na to drvo. Nije mogla sici citav dan. Kad god podje da sidje a on skoci pod drvo. U toku noci se cula neka dreka macke koja se brzo izgubila u noci. Mora da ju je docekao i pošteno isprašio. Mislim da tu macku necemo nikad više viditi ni sledja cak.

Morao sam još jednu kafu popiti jer dok sam se okrenuo moja djezva je bila prazna , nisam vidio šta je uradila ali mislim da je tu Alma svoje prste umješala. U svakom slucaju jedan fildžan popi i bi prazna djezva. Poslije kafe smo se morali izigrati sa Lordom jer drukcije nije ni moglo. Skretao je pažnju na sebe dok god nedobije sta hoce. Pustimo ga sa lanca pa se svetroje istrcimo sa njim po dubokoj travi. Imao je obicaj da nas ganja jedno po jedno i skace na ledja da obori. Onda kad obori Almu pronjuši po kosi a onda ga ja zovnem pa onda trci na mene. To mu je bila omiljena igra jedino što smo mi morali paziti da se previše nerazigra jer ipak osamdeset kilograma vucjak kad skoci nekad i nije bilo zabavno.

Eto šta da vam kažem takvo jedno nedeljno jutro je brzo prolazilo u zabavi. Alma je obicno malo po kuci spremila i salatu napravila , svježu iz bašte a ja sam se pozabavio sa roštiljom. Lord je dobijao kosti , maca ono što je malo masnije. Umalo da zaboravim nije samo masno bilo što je macak jeo nego i ono što mu je Daniel ispod stola bacao da niko neprimjeti.

Alma mu je davala uvijek i govorila to moraš pojesti. Slucajno smo primijetili kako se naš macak jedva izvlaci ispod stola koliki mu je stomak narastao , da nije bio macak pomislio bih da ce biti macica. Naravno da smo to primijetili pa smo pazili malo bolje ali opet je bio dovoljan samo jedan pogled pa da macak bude opet presit i punog stomaka. Popodnevna kafa u hladu ispod stare tresnje je bila uvijek nezaboravna. Bez žurbe i polako je prolazio još jedan dan.

Nije bilo ništa više važno nego samo da smo napokon opet skupa. Da koristimo svaki moguci trenutak zbog nas i za nas. Baš sam se tada sjetio pa Almu priupitao da li se sjeca jednog prokletstva na tu staru bakinu kucu. To mi je još otac davno ispricao pa da joj prepricam. Baš za tu kucu je vezano jedno prokletstvo ali to cu vam iduci puta ispricati uz kafu sad bi predugo trajalo.

Jedna tužna ali istinita prica

Citamo se